konacno sam uspeo da sednem dovoljno dugo da odradim nesto sto mi je odavno na pameti. Mini mocic sa zanimljivom tematikom
Prvo malo istorije sa vikipedije:
Битка за Иво Џиму је вођена између Сједињених Америчких Држава и Јапана током фебруара и марта 1945, у завршним операцијама на Пацифичком фронту у Другом светском рату. Као резултат битке, САД су стекле контролу над острвом Иво Џима и аеродромима који су се тамо налазили. Битка је чувена по подизању америчке заставе које су извели амерички маринци на највишем планинском врху острва.
Почетком 1945, Јапан се суочио са изгледном савезничком инвазијом. Током операције Скевенџер, савезнички бомбардери су вршили ваздушне нападе на Јапан са Марјана. Иво Џима је служила као осматрачка станица за рано узбуњивање снага на копну о доласку бомбардера. Тако је јапанска противваздушна одбрана била спремна када би савезнички бомбардери стигли изнад јапанских градова.
По окончању битке за Лејте на Филипинима, савезничке снаге су имале 2 месеца прекида у својим операцијама пре планиране инвазије на Окинаву, што је сматрано неприхватљивим. Стога је донета одлука да се нападне Иво Џима.
Одбрана је била припремљена. На острву је било стационирано 22.000 војника, а постојала је утврђена мрежа подземних бункера. Циљ одбране Иво Џиме је био да се нанесу тешки губици савезничким снагама и обесхрабри инвазија на Јапан.
Савезници нису хтели да освоје Иво Џиму само да би неутралисали претњу за бомбардере и бродове, већ и да би користили аеродроме за ловачку пратњу и принудна слетања бомбардера. 16. фебруара, 1945. започело је жестоко тродневно бомбардовање острва са мора и из ваздуха
у 02:00 јутра 19. фебруара, је отпочео Д-Дан. Убрзо је 100 бомбардера напало острво, а уследио је удар и из бродских топова. У 08:30, први од укупно 30.000 маринаца из 3, 4. и 5. маринске дивизије, из америчког петог амфибијског корпуса, су се искрцали на јапанско острво, Иво Џиму, и битка за острво је отпочела.
Искрцавање на обалу Иво Џиме
Маринце је дочекала снажна ватра са планине Сурибаши на југу острва, и борба на негостољубивом терену: груб вулкански пепео који није омогућавао ни чврст заклон, ни копање ровова. Ипак, до вечери је планина опкољена, и 30.000 маринаца се искрцало. Следило је још око 40.000.
Успон уз Сурибаши је значио борбу педаљ по педаљ. Пушчана паљба није била ефикасна против јапанске одбране, већ су коришћени бацачи пламена и гранате да би се очистили бункери. Коначно је 23. фебруара достигнут врх. Фотограф Асошиејтед преса, Џо Розентал је направио чувену фотографију постављања америчке заставе на врх планине: \"Подизање заставе на Иво Џими\".
Када је плажа обезеђена, још маринаца и тежа опрема су искрцани, и инвазија је настављена ка северу, како би се заузели аеродроми и остатак острва. Са уобичајеном храброшћу, већина јапанских војника се борила до смрти. Од преко 21.800 бранилаца, само 200 је заробљено.
Из строја је избачено 26.000 савезничких војника, од којих је скоро 7.000 погинуло. Преко четвртине маринаца који су добили Орден Части, су орден заслужили у бици за Иво Џиму.
Острво Иво Џима је проглашено обезбеђеним 26. марта, 1945. године.
Svi naravno znate fotografiju koja je nastala na kraju bitke, na vrhu planine Suribaci:
naravno, sve to se moze preneti i u neku drugu galaksiju, pre mnogo dugo vremena
Okacicu malo kasnije normalne fotke
Interesuju me komentari po pitanju kamenja tj. planine ispod njih. Videcete vec...