Како каже 137. Псалам:
\"На рекама Вавилонским,
тамо сеђасмо и плакасмо...
...Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.
Нек се прилепи језик мој за грло моје, ако те не споменем,
ако не истакнем Јерусалим за почетак весеља мога.\"
Место на коме за нас престаје време а починње вечност је Косово и Метохија, наш Небески Јерусалим.
500 година су се Турци заносили да је њихова земља светог кнеза Лазара не видећи да косовски божури расту на Косову Пољу али су им корени на Небесима. Ни ови слепци то не виде!
Ова прича од које се човек најежи кад је чује, нарочито пошто је записана у нашем колктивно несвесном, што би рекао Јунг, мора да се исприча и у Лего свету, и то ћу сигурно урадити.