Pre svega, malo dramatičnog uvoda...ne biste li stekli osećaj kako je čekati da Vam stigne jedan ovakav set...
"7 minutes of terror"PS. Da, užasno je iritantno što nema "embedovanja" video materijala u post, ali hrabri tim Skockanih zadužen za to radi na popravljanju situacije!
Da nastavimo, posle malo duže pauze...
Mars i Venera predstavljaju planete Sunčevog sistema najbliže Zemlji, što ih je brzo dovelo u fokus istraživanja svemirskih agencija, odmah posle Meseca. Obzirom da je Venera pretopla, na njoj vlada ogroman pritisak, a i nema neku prijatnu atmosferu (hehe, štreberski humor), svaka mašina spuštena na nju (lender bilo koje vrste) ima jaaako kratak rok trajanja, što čini mističnu crvenu planetu mnogo pogodnijim kandidatom za direktnija istraživanja.
Niz spuštanja i pokušaja spuštanja svega i svačega na Mars su započeli Sovjeti, svojim (ne baš uspešnim) Mars serijalom, davne 1971. godine, a nastavili su Amerikanci čuvenim (i poprilično uspešnijim) Viking serijalom, 1976. godine. Posle godina istraživanja, kao i poduže pauze, usledio je talas misija sa roverima - robotskim vozilima, započet decembra 1996. godine lansiranjem misije Pathfinder, nastavljen 2004. sletanjem blizanaca Spirit i Opportunity, zatim lendera Phoenix i poslednjeg u trenutku pisanja ovog teksta - MSL Curiosity.
Malu pauzu u predavanju koristimo da ubacimo vrlo zanimljiv prikaz odnosa veličina tri čuvena rovera prikazana zajedno:
Pre nego se posvetimo naslovnom i do sada najvećem članu ekipe, podsetimo se njegovih prethodnika...
Pathfinder misija se sastojala od istoimenog lendera, koji je kasnije preimenovan u Memorijalnu stanicu Karla Sagana (Karl Sagan Memorial Station), i malenog rovera po imenu Saputnik (Sojourner). Poleteli su sa Zemlje decembra 1996. i sleteli na Mars u julu 1997. godine, pomoću padobrana, retro-raketa na čvrsto gorivo, i prvi put za to upotrebljenih vazdušnih jastuka:
Dva sola (marsovska dana) kasnije, maleni Saputnik, šezdesetak centimetara dugačak i desetak kilograma težak robotić pogonjen na šest točkova se prvi put zakotrljao po drugoj planeti, maksimalnom brzinom od jednog centimetra u sekundi. Ispitivao je stenje i kamenje oko lendera, ukupno prelazeći oko 100 metara, nikad više od 12 metara od Pathfindera, i na Zemlju poslao obilje značajnih informacija i 550 slika. Iako je trajanje misije prvo bilo predviđeno na 7 do 30 marsovskih dana, hrabri maleni rover i bazna stanica su vredno radili 83 sola (skoro tri meseca!). Nažalost, zbog predviđenog trajanja misije baterija na lenderu je bila namenjena za samo 40 punjenja, i po isteku 40-og sola više nije mogla da ostvari pun kapacitet. Komunikacija sa lenderom je prestala kada više nije imao energije za grejanje vitalne elektronike tokom ledenih marsovskih noći, i još uvek funkcionalni Sojourner je bez mogućnosti samostalnog rada otišao u istoriju... Osvrnimo se još jednom na dva hrabra vredna robota:
U sledećoj epizodi ćemo se prisetiti fantastičnih rovera-blizanaca, pred samo predstavljanje junaka godine...
Posle fantastičnog uspeha misije Pathfinder i malenog Sojourner-a, došlo je vreme da igra postane daleko ozbiljnija. NASA je razvila, napravila, testirala i jednog za drugim lansirala dva
autonomnija rovera blizanca, u sklopu nove misije Mars Exploration Rover, skraćeno MER (rover za istraživanje Marsa).
Fenomenalno komični amblem misije, i "umetnička predstava" rovera na Marsu.
...oba rovera su ista, ali mi je glupo da stavljam dva puta isu sliku...
Stariji i problematičniji Spirit (
Duh, označen i kao MER-A), na kom se tim uvežbavao i sa kojim je prolazio kroz praktično sve probleme, je lansiran 10. juna 2003, i sleteo je na Mars 4. januara 2004. godine u krater Gusev. Mlađi blizanac Opportunity (
Prilika, označen i kao MER-B) je lansiran 7. jula 2003. godina (hehe, na dan pisanja ove dopune) i sleteo je 24. januara 2004. godine na Meridiani Planum. Oba rovera su lansirana pomoću Delta II Heavy raketa, oba su spuštena na Mars vrlo sličnim sistemom kao i prethodni Pathfinder, i oba su imala očekivanu misiju od 90 sola (ili solova? Marsovskih dana). Napajani su solarnim ćelijama, pogonjeni na šest točkova sa
"rocker-bogie" sistemom vešanja (omogućava istovremeni kontakt svih 6 točkova sa tlom i horizontalni položaj rovera prilikom prelaska prepreka), opremljeni raznoraznim naučnim instrumentima među kojima se po prvi put našla bušilica za stene (RAT - Rock Abrasion Tool - Alat za abraziju/nagrizanje kamenja), i koji su imali panoramske kamere (komada dva) na "jarbolu" koji ih je držao u visini očiju prosečnog čoveka, što nam je dalo 3D slike marsove panorame iz ugla iz kog će ih gledati neki budući kosmonauti. I oba rovera su žestoko probila očekivano trajanje misije...
Spirit, pošto je odradio niz uspešnih stvari i poneo mnogo "prvi u nečemu" titula, postiže fantastično otkriće kada mu je tokom noći 9. marta 2005. skočila efikasnost solarnih panela sa 60% na 93%! Sutradan, 10. marta je i otkriveno zbog čega. Naime, na Marsu se pojavljuju "pijavice" (naš naziv za
dust devil, vrsta malog maleckog tornada), i jedna od njih je preko noći prešla preko rovera očistivši mu panele, dok je sutradan drugu uspeo i da snimi. 16. marta 2006. godine Spiritov prednji točak je prestao da radi, ali je hrabri rover nastavio da vozi uprkos tome, i u martu 2007. godine je raskopao pesak otkrivši silikatne minerale koji su dali odgovore na mnoga pitanja vezana za misiju i prošlost Marsa. Ali 1. maja 2009. godine, na 1892 sol vozanja po crvenoj planeti, točkovi Spirita su upali u zamku. Ispod sloja normalnog peska se nalazila naslaga jarozita (mineral, gvožđe(III) sulfat, rastresit i klizav), i rover više nije mogao da se kreće. Posle nekoliko meseci pokušavanja da izbave rover (testirajući i modele vozila na Zemlji u identičnim uslovima), 26. januara 2010. godine Spirit je proglašen stacionarnom istraživačkom stanicom, pošto su mu ostala funkcionalna samo četiri točka. Nisu uspeli ni da podese ugao rovera tako da paneli uhvate malo Sunčeve svetlosti tokom surove Marsovske zime. Povređen, zaglavljen i oslabljen, poslednji put se javio 22. marta 2010. godine, na 2210. sol svoje Marsovske misije, posle 6 godina i 7730 pređenih metara. Posle brojnih pokušaja komunikacije sa Spiritom, misija je zvanično okončana 25. maja 2011. godine. XKCD mu je posvetio fantastičan
strip. Nekoliko slika (i mapa pređenog puta) u čast fantastičnog rovera:
Drugi blizanac, Opportunity, se već preko 10 dugih godina voza po površini Marsa, i sa preko 3703 sola i 39 590 pređenih metara predstavlja drugo vozilo van Zemlje po dužini vožnje (još ga šije Sovjetski Lunokhod 2 sa 42 kilometara). Još uvek je aktivan, a preživeo je i peščane oluje, i vožnju po ivici kratera Viktorija (ooogromnog), i skoro otkazivanje zgloba na ruci sa instrumentima, i trenutno ide ka brdu Solander Point. Pronašao je i prvi otkriveni meteor na drugoj planeti. Svaka čast maleni, samo vozi i istražuj, a Vama evo nekolicine slika, počevši od prve panorame u boji, preko nekoliko zanimljivih lokacija, prvog meteora na stranoj planeti, i po jednog "selfija" na početku misije (19. decembar 2004.) i skoro 10 godina kasnije (6. januara 2014.):
U sledećoj epizodi konačno dolazimo do heroja ove teme, a do tada uživajte!